Upoznajte Draganu, frizerku koja 23 godine šiša ljude i njihove priče. Danas sanja kombi-salon koji će frizuru i dostojanstvo doneti i onima koji ne mogu doći do nje.
Zamisli frizerku koja ne čeka da joj mušterija zakuca na vrata salona – nego sama dolazi kod njih. Zamisli osmeh na licu bake kojoj kosa nije sređivana mesecima jer joj je teško da izađe iz stana. „Ili umetnika, muzičara ili komšije koji te pozdravlja na ulici i kaže: ‘Dragana, samo tebi smem da poverim svoju glavu.’“
To je priča o Dragani, ženi koja više od dve decenije šiša kosu, ali i strahove, tuge, osmehe i uspomene svojih klijenata. Njena priča je i buntovna i nežna. I dok mnogi svoj posao vide samo kao posao, ona ga vidi kao poziv i kao misiju.
Koreni u muzici, prijateljstvu i zajednici
Prvi salon – techno, FAST radio i tri drugarice
„Sve je počelo pre 23 godine, u malom salonu u Nišu koji je otvorila sa dve najbolje drugarice.“ To nije bio salon u „klasičnom“ smislu, bio je to mali svet, mikrosvemir gde su se mešali techno ritmovi, smeh, razgovori i makaze. „Bilo je to vreme FAST radija, pankera, muzičara, glumaca… svako ko je donekle urban dolazio je kod nas. I ostajao.“
Taj salon bio je više od mesta gde se sređuje kosa. Bio je mesto gde se gradi zajednica. Ljudi su dolazili da se ulepšaju, ali i da budu deo atmosfere – jer su znali da kod Dragane i njenih drugarica dobijaju i šišanje i razgovor, i prihvatanje i osmeh.
Frizerka i psihoterapeut u istoj stolici
„Prevashodno sam tu zbog posla, ali vremenom sam postala i psihoterapeut“, kaže kroz smeh. I zaista, znaš onaj osećaj kad frizer zna više o tebi nego rođena tetka? Dragana je ta osoba. Njene makaze šišale su i kosu i tišine koje ljudi nisu smeli da izgovore nigde drugde.
Prelomna tačka: kada se zatvore vrata salona
Dugovanja i otimačina
Nakon mnogo godina, život je presekao. Preveliki porezi državi, papirologija i „otimačina“, kako je sama naziva, naterali su je da zatvori salon. Za mnoge bi to bio kraj, ali za Draganu nije. „Nisam bila tužna, zato što imam zanat u rukama i volim svoj posao.“
Nova ideja – frizer u pokretu
Umesto da prestane, Dragana je pronašla novu snagu. Zbog dijabetesa koji ima od puberteta, dugotrajno stajanje i vođenje klasičnog salona više nisu bili opcija. Ali to je otvorilo prostor za ideju: postati putujuća frizerka.
I tako je krenula od stana do stana, od jedne adrese do druge. Kod starih mušterija, kod novih lica, kod ljudi kojima frizura nije samo stvar estetike, već i osećaj da nisu sami.
Ljudi koji ostaju, i priče koje se ponavljaju
Nova svakodnevica i nova lica
Dragana je počela da upoznaje ne samo svoj grad, već i prigradska naselja i ljude koje nikada ranije ne bi srela. Penzionere koji je dočekuju sa kafom. Osobe sa invaliditetom kojima njen dolazak znači više od frizure. „Sam moj dolazak kod starih osoba je obostrano zadovoljstvo. Oni dobiju frizuru, a ja njihove priče. Ponekad iste, iznova i iznova. Ali meni to ne smeta – jer tada shvatim koliko im znači da ih neko sluša.“
Njena ruta ne vodi samo do privatnih stanova – ona često svraća i u staračke domove, gde šišanje postaje povod za druženje i podsećanje da nisu zaboravljeni. A onda, u potpuno drugačijem okruženju, uđe u kancelarije programerskih firmi, gde mladi između dva reda koda kažu da im je dolazak frizerke na posao baš ono što im treba da predahnu.
Lojalnost koja traje decenijama
Njeni klijenti, oni najverniji, i danas čekaju da uklopi raspored. Nekada danima. Toliko je poverenje snažno da mnogi kažu: „Mogla bi da me šišaš i vezanih očiju.“ A ima i onih koji bi je najradije zadržali na ručku posle šišanja – jer za njih Dragana nije samo frizerka, ona je prijatelj.
Najjači utisak – šišanje beskućnika
Jedno iskustvo zauvek joj je ostalo urezano: volontiranje u solidarnoj kuhinji na Kalemegdanu. Tamo je šišala beskućnike, slušala njihove priče i videla njihove reakcije u ogledalu. „To su emocije koje ne možeš opisati. Tad shvatiš da frizura nije samo frizura – ona je i dostojanstvo.“
Pogled u budućnost: kombi-salon
San koji se kotrlja na četiri točka
Dragana već dugo sanja o jednom kombiju – starom Volkswagen vozilu pretvorenom u mali mobilni salon. Zamišlja ga kako putuje selima, kako staje u dvorištima, na trgovima, ispred seoskih domova.
Unutra bi bilo sve osnovno za šišanje, ali i prirodni proizvodi od bilja – za kosu, za kožu, za negu koja je i lepa i zdrava. „Želim da idem u sela, da šišam ljude koje niko ne obilazi. To je moj san.“
Šta nedostaje?
Za ostvarenje sna potrebno je 5.000 evra. Subvenciju je dobila, ali kako kaže: „Jedva pokriva doprinose. Za kombi – to je tek početak. Zato čekam neka bolja vremena. Ili ljude dobre volje.“
Šta za Draganu znači sloboda?
Sloboda je, kaže, da sama organizuje svoje vreme. Da zna da može da uzme vikend kad poželi. Ali sloboda je i u prostoru, jer šišati se može svuda gde ima jedan metar prostora oko čoveka: na livadi, u dvorištu, u kafani, u kupatilu.
Sloboda je i u poverenju, kad mušterija kaže da može da je šiša i vezanih očiju. To je odnos koji traje decenijama. To je prijateljstvo.
I kad zamisli svoj kombi kako se kotrlja putem kroz Srbiju, u pozadini sviraju Idoli. A ona zna, prvo mesto gde bi išla bila bi sela oko Suve planine, blizu Niša.
Poziv iz senke
Ako vas je Draganina priča dotakla i želite da je upoznate, ohrabrite ili podelite s njom neku svoju misao – pišite joj direktno na mejl draganacut@ymail.com . Biće joj dragoceno da zna da nije sama.
A ukoliko želite odmah da je podržite i pomognete da njen kombi postane stvarnost – možete to učiniti uplatom na njen žiro račun.
Na taj način ne pomažete samo Dragani, pomažete i svima koje će obići, ošišati, nasmejati i podsetiti da nisu zaboravljeni. A Dragana obećava: svako ko je podrži, ima šišanje gratis kad god njen kombi dođe u njegov grad.